HIPERTENZIJA - SAVETI

1. Može li se prevenirati nastanak visokog krvnog pritiska, kada je on već prisutan u porodici?

Smanjenje faktora rizika, i njihovog uticaja na razvoj hipertenzije, preokupacija je savremene svetske medicine. Zbog velike stope obolelih od hipertenzije, ne samo kod nas, već i u svetu, glavni je razlog zašto se veliki značaj u lečenju ove bolesti pridaje merama prevencije.

Prevencija bolesti obuhvata sve aktivnosti koje se sprovode kako bi se:

sprečila pojava bolesti,
rano otkrila,
blagovremeno primenila odgovarajuća terapija.

2. Koje su mere prevencije?

Fizička aktivnost

Umerena i redovna fizička aktivnost je izuzetno važna, jer na taj način povoljno utičemo na faktore rizika (krvni pritisak, prekomernu telesnu težinu i masnoće u krvi)

Prestanak pušenja

Duvanski dim, štetan je za celokupan organizam.

Smanjenje telesne težine – Dijeta

Neophodno je da mere koje sprovodite u cilju smanjenja prekomerne telesne težine budu pod kontrolom specijaliste, a ne da se koriste razni preparati ili nestručne dijete. Korekcija ishrane na duže staze, pa i doživotno, može da preporuči samo lekar -specijalista ishrane.

Pravilna ishrana

Kod hipertenzije, od izuzetne važnosti je pravilna ishrana i doslednost u tome:

hrana sa manje soli,
mali unos ugljenih hidrata,
izbegavati masnu hranu,
ne preskakati redovne dnevne obroke,
umeren unos alkohola,
ne konzumirati energetska pića.

Svakako moramo da naglasimo i stres, kao jedan od faktora rizika. Neophodno je da utičemo na stres, što je lakše reći, nego izvesti.

Bitno je da bar sat vremena izdvojite za sebe, tj. da radite ono što vam prija i što vas opušta – šetnja, masaža, razgovor sa prijateljem, rešavanje ukrštenica…, nešto što će vas naterati da zaboravite na probleme.

3. Kako se postavlja dijagnoza - da li skok krvnog pritiska preko 140, jednom ili dva puta, automatski znači hipertenziju i koji uslovi moraju da budu ispunjeni da bi se postavila ta dijagnoza?

Hipertenzija je bolest koja se najjednostavnije dijagnostikuje merenjem krvnog pritiska – manometarskim ili elektronskim aparatom. Dijagnozu najčešće postavlja lekar, merenjem krvnog pritiska u ambulanti, ponekada i pacijent u kućnim uslovima izmeri povišene vrednosti, što treba dodatno ispitati.

Pored pojedinačnog merenja, važno je da se uradi i ambulatorno – 24h praćenje arterijskog pritiska (aparat koji meri pritisak tokom uobičajenih dnevnih i noćnih aktivnosti). Za ovaj pregled indikaciju postavlja lekar.

Svakom pacijentu sa hipertenzijim mora da se odrade osnovne biohemijske analize krvi i mikroalbuminurija (proteini u urinu). Ako posumnjamo da se radi o sekundarnoj hipertenziji (ona čini samo oko 5% svih hipertnzija), moraju se sprovesti dodatna ispitivanja:

nefrološki pregled (24h proteinuriju – pacijent skuplja urin 24h, klirens uree i kreatinina),
doppler krvnih sudova bubrega i ultrazvik bubrega,
endokrinološko ispitivanje (određivanje kateholamina, ali to zahteva i isključivanje nekih lekova pre ispitivanja),
polisomnografsko ispitivanje, ako se sumlja na Sleep apneu,
ultrazvuk srca i krvnih sudova vrata.

O svim navedenim pregledima odlučuje lekar specijalista kardiolog ili hipertenziolog.

4. Kako se pravilno meri pritisak u kućnim uslovima i koliko često hipertoničari treba da mere pritisak?

Krvni pritisak se može meriti u kućnim uslovima, klasičnim aparatom sa manometrom ili automatskim aparatima, samo da se ne koristi apparat na zglavku ruke (tkz. Narukvica).

Kako pravilno izmeriti krvni pritisak:

važno je je da pacijent, pre merenja pritiska, bude opušten, bez fizičke aktivnosti 30min
pritisak treba da se meri u isto doba dana, pre ili posle terapije, da bi se mogle porediti vrednosti pritiska (2-3 puta nedeljno, osim ako lekar ne propiše drugačije),
pola sata pre merenja krvnog pritiska ne konzumirati kafu,
ne koristiti aparate – narukvice, koji mere krvni pritisak na zglavku ruke,
koristiti adekvatne aparate – baždarene i koji imaju odgovarajuću manžetnu (ona mora da obuhvati 80% obima nadlaktice),
preporuka pacijentima je da pritisak izmere tri puta, u razmaku 3-5min i kao rezultat, uzima se srednja vrednost pritiska.

Cirkadijalni ritam krvnog pritiska

Pritisak je promenljiva veličina i nije u svako doba dana ista vrednost pritiska. Reč je o normalnim fiziološkim oscilacijama u vrednostima kod osoba sa normalnim i kod osoba sa povišenim pritiskom.

Cirkadijalni ritam krvnog pritiska su tzv. fiziološke oscilacije u vrednostima pritiska, tokom 24h i prisutne su kod svih osoba (kod osoba sa povišenim, normalnim ili niskim pritiskom):

najniža vrednost pritiska je u 02h ujutru, nakon čega pritisak polako raste – to je ono što nas priprema na buđenje,
oko 12h ponovo dolazi do laganog pada pritiska,
od 16h pritisak ponovo raste do 23h,
od 23 do 02h vrednosti opadaju.

Na žalost, često se događa da se neadekvatnim izborom antihipertenzivne terapije i samostalnim doziranjem, dođe do velikih oscilacija u vrednostima pritiska, što automatski povećava rizik za nastanak moždanog udara ili infarkta srca.

Savet našim pacijentima, ako imaju velike oscilacije u vrednostima pritiska, da se jave lekaru radi korekcije terapije i da to ne čine sami!

Čest razlog oscilacijama krvnog pritiska je i određivanje doze leka od strane pacijenta, što je pogrešno i rizično za njih same. Potrebno je svakodnevno uzimati terapiju, propisanu od strane lekara.

5. Kako i zašto vremenski uslovi utiču na hipertoničare i šta im se savetuje tokom naglih promena atmosferskog pritiska?

Prevencija bolesti obuhvata sve aktivnosti koje se sprovode kako bi se:

sprečila pojava bolesti,
rano otkrila,
blagovremeno primenila odgovarajuća terapija.

6. Da li lekovi za hipertenziju moraju da se piju doživotno?

Hipertenzija je doživotna bolest, ali jednom dati lek za hipertenziju ne uzima se do kraja života.

Terapija se daje i koriguje od strane lekara.

Terapija arterijske hipertenzije može da bude nefarmakološka i farmakološka.

Nefarmakološke mere se moraju sprovoditi od malih nogu, naročito ako neko u porodici ima povišen pritisak. Pre svega, hrana treba da bude što manje slana (najveći procenat soli unosimo iz fabrički pripremljene hrane), umeren unos alkohola, umerena fizička aktivnost (30-60min šetnje), obroci da budu redovni da bi se sprečila gojaznost, prestanak pušenja. Ako nefarmakološke mere nisu dovoljne, onda moramo da uključimo i lekove (farmakološko lečenje).

7. Da li se terapija posle nekog vremena može korigovati i kako se to radi i zašto pacijenti to ne smeju da rade na svoju ruku?

Treba naglasiti da svaki pacijent ima svoj lek ili svoju kombinaciju lekova. Individualni pristup je bitan u lečenju povišenog pritiska i ne postoji univerzalni lek.

Svakom pacijentu odgovarajući lek propisuje lekar, a nikako samoinicijativno. Korekciju terapije takođe propisuje lekar, a ne pacijent, jer time ugrožava svoje zdravlje.

Koje su posledice neadekvatno lečene hipertenzije?

Kao posledica neadekvatno lečene hipertenzije, statistika pokazuje da se u:

61% slučajeva javlja moždani udar,
47% javlja ishemijska bolest srca,
52% nastaje atrijalna fibrilacija (poremećaj ritma rada srca),
26% , ali i više, javlja se dijaliza bubrega,
50% nastaje invalidnost.