HIPERTENZIJA: PITANJA & ODGOVORI

Zašto se javlja povišen krvni pritisak i koji su osnovni faktori rizika za nastanak hipertenzije?

Na nastanak povišenog arterijskog krvnog pritiska utiču brojni faktori rizika poput:

gojaznosti,
povišene vrednosti masnoća u krvi tj. holesterola, triglicerida,
povećanog unosa soli hranom,
aktivnog pušenja,
fizičke neaktivnosti,
povećanog unosa alkohola,
konzumiranja energetskih pića,
stresa.

Ovo su sve faktori na koje mi možemo da utičemo i da sprečimo nastanak povišenog krvnog pritiska.

Pored ovih faktora ne smemo da zaboravimo i genetske faktore tj. nasleđe:

Ako su roditelji imali hipertenziju, i njihova deca češće obole od povišenog krvnog pritiska. Na gene, za sada, ne možemo da utičemo, ali ako se na vreme sprovedu preventivne mere, možemo da sprečimo rani nastanak hipertenzije. Iz tog razloga akcenat stavljamo na prevenciju povišenog krvnog pritiska, što nas upućeje na sledeće:

Da se pravilno hranimo – da ne jedemo slanu hranu (do 5g soli je dozvoljen dnevni unos, ali mora da se obrati pažnja na industrijsku hranu, jer 78% prekomernog unosa soli potiče od industrijski prerađene hrane, što je i glavni razlog preteranog unosa soli hranom).
Obratiti pažnju da se ne unosi i veća količina ugljenih hidrata, što može uticati na nastanak gojaznosti.
Da redovno vežbamo (šetnja od 35-60 min. dnevno).
Prestanak pušenja.
Umereno konzumiranje alkohola (1-2 žestoka pića ili 150-300ml vina ili 350-700ml piva) (jedno od ovih pića i prva brojka se odnosi na žene, jer su one osetljivije na dejstvo alkohola).
Ne konzumirati energetska pića.
Izbegavati stresne situacije (više smeha može da koristi).

Koji su simptomi hipertenzije i da li osoba može po nekim znacima prepoznati da joj je "skočio" pritisak?

Osoba koja ima povišene vrednosti arterijskog krvnog pritiska, najčešće ne ispoljava simptome, pa je to i razlog zašto arterijsku hipertenziju nazivaju Tihi ubica.

Pojedine osobe imaju nespecifične simptome hipertenzije, poput:

glavobolje (potiljačna, temena ili čeona),
svetlucanja pred očima,
zujanja u ušima,
vrtoglavice,
nestabilnosti pri hodu,
osećaja pritiska u sredogrudju, tj. osećaj tereta na grudima.

Upravo zbog nespecifičnih simptoma, ova bolest dugo ostaje neprepoznata, tj. otkrije se slučajnim merenjem i nalazom povišenih vrednosti. U najgorem slučaju, ona se otkrije tek kada nastupe komplikacije hipertenzije, tj. infarkt srca, moždani udar, poremećaj ritma, promene na perifernim krvnim sudovima, oboljenje bubrega, promene na očnom dnu.

Važno je da napomenemo i sledeće:

Normalnim krvnim pritiskom smatraju se vrednosti između 120-129/80 mmHg. Vrednosti pritiska 130-139/85-89mm, smatraju se visoko normalnim vrednostima i one zahtevaju uvođenje lekova, u slučajevima kada:

postoji oštećenje ciljnih organa (ako je pacijent pretrpeo šlog ili infarkt srca),
pacijent ima dijagnostifikovan dijabetes ili problem sa bubrezima.

U suprotnom, ukoliko nema oštećenja, preporučuju se tzv. nefarmakološke mere lečenja: savetuje se prestanak pušenja, izbacivanje masne hrane iz jelovnika, regulisanje telesne težine, uvođenje redovne fizičke aktivnosti, adekvatan unos vode…

Kako i zašto se događa da žene koje imaju problem sa niskim krvnim pritiskom, odjednom, u menopauzi, dobiju visok krvni pritisak i da li se to na neki način može sprečiti?

Žene do menopauze manje oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti, ali tokom i posle menopauze postaju rizična grupa za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti (smanjenje estrogena je glavni krivac za to).

Statistika pokazuje da:

27% žena sa kardiovaskularnim bolestima ima hipertenziju, a žene sa visoko normalnim pritiskom (130-139/85-89 mmHg) imaju dva puta veći rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
37,8% žena u menopauzi ima hipertenziju u menopauzi.

Osobe koje su pre menopauze imale niže vrednosti pritiska, u menopauzi:

postaju hipertenzivne (promena u lučenju hormona),
neretko se povećavaju i vrednosti lipida u krvi (2/3 žena na Zapadu između 40. i 64. godine života ima povišen holesterol u krvi),
mogu da imaju problem gojaznosti (abdominalni tip) – jedan od faktora rizika.

Smanjenje dijastolnog pritiska (donjeg), za 10mmHg, smanjuje nastanak šloga za 30%, a infarkta srca za 23%.

U starijem dobu (posle 50. godine života) obično se javlja sistolna hipertenzija (povišene vrednosti gornjeg pritiska), usled aterosklerotičnih procesa na krvnim sudovima – smanjuje se elastičnost krvnih sudova.

Povišen krvni pritisak kod žena u tom dobu, čak 6 puta povećava rizik da obole od koronarne bolesti, a kod muškaraca tri puta. Iz tog razloga, žene u starijem životnom dobu moraju da obrate pažnju na nefarmakološku terapiju (redovne šetnje, prestanak pušenja, korekcija telesne težine, manje slana hrana, manje alkohola, masne i slatke hrane) i da se redovno kontrolišu i uzimaju propisanu terapiju.

Za adekvatnu terapiju hipertenzije u menopauzi preporučuje se individualni pristup u izboru antihipertenzivne terapije i obavezne nefarmakološke mere.

Hormonska terapija nije antihipertenzivna terapija. Ova terapija se ne preporučuje kod osoba sa karcinomom dojke, estrogen zavisnih tumora, slabost jetre i bubrega.

HIPERTENZIJA: PITANJA & ODGOVORI

Zašto se javlja povišen krvni pritisak i koji su osnovni faktori rizika za nastanak hipertenzije?

Koji su simptomi hipertenzije i da li osoba može po nekim znacima prepoznati da joj je "skočio" pritisak?

Kako i zašto se događa da žene koje imaju problem sa niskim krvnim pritiskom, odjednom, u menopauzi, dobiju visok krvni pritisak i da li se to na neki način može sprečiti?

Centri za hipertenziju

Udruženja za hipertenziju