- Višegradska 26, Beograd
- info@uhsrb.rs
Na nastanak povišenog arterijskog krvnog pritiska utiču brojni faktori rizika poput:
Ovo su sve faktori na koje mi možemo da utičemo i da sprečimo nastanak povišenog krvnog pritiska.
Pored ovih faktora ne smemo da zaboravimo i genetske faktore tj. nasleđe:
Ako su roditelji imali hipertenziju, i njihova deca češće obole od povišenog krvnog pritiska. Na gene, za sada, ne možemo da utičemo, ali ako se na vreme sprovedu preventivne mere, možemo da sprečimo rani nastanak hipertenzije. Iz tog razloga akcenat stavljamo na prevenciju povišenog krvnog pritiska, što nas upućeje na sledeće:
Osoba koja ima povišene vrednosti arterijskog krvnog pritiska, najčešće ne ispoljava simptome, pa je to i razlog zašto arterijsku hipertenziju nazivaju Tihi ubica.
Pojedine osobe imaju nespecifične simptome hipertenzije, poput:
Upravo zbog nespecifičnih simptoma, ova bolest dugo ostaje neprepoznata, tj. otkrije se slučajnim merenjem i nalazom povišenih vrednosti. U najgorem slučaju, ona se otkrije tek kada nastupe komplikacije hipertenzije, tj. infarkt srca, moždani udar, poremećaj ritma, promene na perifernim krvnim sudovima, oboljenje bubrega, promene na očnom dnu.
Važno je da napomenemo i sledeće:
Normalnim krvnim pritiskom smatraju se vrednosti između 120-129/80 mmHg. Vrednosti pritiska 130-139/85-89mm, smatraju se visoko normalnim vrednostima i one zahtevaju uvođenje lekova, u slučajevima kada:
U suprotnom, ukoliko nema oštećenja, preporučuju se tzv. nefarmakološke mere lečenja: savetuje se prestanak pušenja, izbacivanje masne hrane iz jelovnika, regulisanje telesne težine, uvođenje redovne fizičke aktivnosti, adekvatan unos vode…
Žene do menopauze manje oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti, ali tokom i posle menopauze postaju rizična grupa za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti (smanjenje estrogena je glavni krivac za to).
Statistika pokazuje da:
Osobe koje su pre menopauze imale niže vrednosti pritiska, u menopauzi:
Smanjenje dijastolnog pritiska (donjeg), za 10mmHg, smanjuje nastanak šloga za 30%, a infarkta srca za 23%.
U starijem dobu (posle 50. godine života) obično se javlja sistolna hipertenzija (povišene vrednosti gornjeg pritiska), usled aterosklerotičnih procesa na krvnim sudovima – smanjuje se elastičnost krvnih sudova.
Povišen krvni pritisak kod žena u tom dobu, čak 6 puta povećava rizik da obole od koronarne bolesti, a kod muškaraca tri puta. Iz tog razloga, žene u starijem životnom dobu moraju da obrate pažnju na nefarmakološku terapiju (redovne šetnje, prestanak pušenja, korekcija telesne težine, manje slana hrana, manje alkohola, masne i slatke hrane) i da se redovno kontrolišu i uzimaju propisanu terapiju.
Za adekvatnu terapiju hipertenzije u menopauzi preporučuje se individualni pristup u izboru antihipertenzivne terapije i obavezne nefarmakološke mere.
Hormonska terapija nije antihipertenzivna terapija. Ova terapija se ne preporučuje kod osoba sa karcinomom dojke, estrogen zavisnih tumora, slabost jetre i bubrega.
© 2024 | All Rights Reserved | Website by Ad Hoc Software