HIPERTENZIJA

Šta je krvni pritisak?

Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zid krvnog suda-arterije. On varira u zavisnosti od snage srčane funkcije, elastičnosti  arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi. S tim u vezi, pritisak krvi zavisi od ukupnog zdravstvenog stanja, uzrasta, fizičke kondicije i životnih navika.

Krvni pritisak se meri u milimetrima živinog stuba:

  • optimalan krvni pritisak je do 120/80 mmHg
  • normalan krvni pritisak je do 130/85 mmHg
  • visoko normalan krvni pritisak je do 130-139/85-89 mmHg

Šta je hipertenzija?

Hipertenzija je jedan od glavnih faktora rizika za nastanak ateroskleroze i posledične kardiovaskularne, cerebrovaskularne i bubrežne bolesti, koje su među vodećim uzrocima morbiditeta i mortaliteta, kako u našoj zemlji, tako i u većini razvijenih zemalja.

Hipertenzija ili povišen arterijski krvni pritisak je, po Evropskim proprukama iz 2018 godine, vrednost pritiska preko 140/90mmHg (vrednosti gornjeg pritiska preko 140mmHg ili donjeg preko 90mmHg ili oba preko 140/90mmHg).

Što je pritisak veći, to je i rizik od kardio-vaskularnih komplikacija veći.

Učestalost - epidemiologija

Arterijska hipertenzija je jedna od najčešćih bolesti današnjice. Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak, koji bi se morao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama, u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi.

Verovatno da nema osobe koja bar jednom nije imala problem sa povišenim pritiskom, a dodatni problem u lečenju hipertenzije, predstavlja podatak da se terapija uzima neredovno i često u nedovoljnim dozama.

UHS - logo
Doctor
Schedule

Vrste povišenog krvnog pritiska

  • Primarna hipertenzija (Esencijalna)
  • Sekundarna hipertenzija
  • Hipertenzija belog mantila
  • Rezistentna hipertenzija
  • Radno zavisna hipertenzija

1. Primarna hipertenzija (Esencijalna)

Arterijska hipertenzija može da bude esencijalna – nepoznatog uzroka i ona čini 95% svih hipertenzija.

Mehanizmi nastanka primarne hipertenzije:

  • Genetski činioci
  • Unutrašnji faktori (neurohumoralni sistem)
  • Spoljašnji faktori (povećan unos soli, stres, gojaznost, fizička neaktivnost, alkohol), pušenje cigareta I drugi činioci)

 

2. Sekundarna hipertenzija

Sekundarna tj. hipertenzija  poznatog uzroka – posledica oboljenja bubrega, renovaskularne etiologije, endokrinog porekla ili sleep apnea. Kod 5-8% pacijenata moguće je utvrditi postojanje bolesti, u okviru koje se javila i hipertenzija.

3. Hipertenzija belog mantila

Ne smemo zaboraviti i „hipertenziju belog mantila“ tj. kada se pacijentu, usled prisutnosti lekara u ordinaciji, automatski povećavaju vrednosti krvnog pritiska.

4. Rezistentna hipertenzija

Ova vrsta hipertenzije čini samo 9% svih hipertenzija, a to znači da su vrednosti pritiska povišene >140/90mmHg, iako pacijnet uzima 3 leka i diuretik.

5. Radno zavisna hipertenzija

Kod radno zavisne hipertenzije,krvni pritisak je povičen na radnom mestu, a u kućnim uslovima, vrednosti pritiska su normalne. Nastaje kao posledica stresa, tj povećane simpatičke aktivnosti.